“Sve istine prolaze kroz tri faze:
Prvo se ismevaju,
Zatim im se nasilno suprostavlja,
I treće, prihvataju se kao očite, čak, samo dokazive !“
Arthur Schopenhauer (1788-1860)
“Zašto moram živeti? Zašto želeti? Zašto nešto činiti? Ima li moj život smisao koji neće biti uništen neizbežnom smrću, koja me čeka? Tokom celog mog života, moje srce vene u nekoj bolnoj zebnji. Taj osećaj ne mogu drugačije nazvati, nego traženje Boga”, rekao je Tolstoj.
Mnogi naučnici i filozofi su pokušavali da nadju smisao ljudskog bitisanja. Sartr je smatrao da smisla nema i da je jedini smisao ljudskog života da prihvati besmisao, Sokrat da je najveća mudrost spoznati samoga sebe. Skoro svi naučnici, bili su duboko religiozni, pa čak i oni koji su, kao Rene Dekart, razdvajali materiju od duha. Pojavom darvinizma i marksizma te društvenim promenama, čije su posledice značajno prisutne i danas, mnogi su, zahvaljujući tome, pogotovo u prethodnom veku, smatrali, da je besmislica verovati u Boga. Medjutim, najveći broj ljudi i pre i sada, pokušava da spozna i veruje u… Boga!
Ali, na osnovu čega i kako i jedno i drugo?
Da li ste Bogotražitelj ili sopstveno tražitelj i da li ste uopšte bilo kakav tražitelj ili samo pasivni posmatrač ili čak ni to? I, da li je to možda, samo jedno pitanje, jedno traženje?
Otvorite um,  postanite kreativni i neka Vaša pasivnost postane akcija, pa makar i kao pitanje. Dobićete neki odgovor, koji možete odbaciti, prihvatiti ili dopustiti da udje, u Vaš um.
Najčešći pristup je, odbijanje prihvaćenog odgovora sa rečima: “Ja u to ne verujem!”, ali bez obrazloženja ili kontra argumenta. Da bi se dobijeni odgovor odbacio, mora da postoje odredjeni preduslovi, kao sto su informacije, znanje, ali upravo zato, što toga nema  je i postavljeno odredjeno pitanje. Tako da takav odgovor, u stilu : “To je glupost!” je danas, u eri informisanosti, besmislen. Druga mogućnost je automatsko prihvatanje ponudjenog odgovora, bez značajne analize, što znači ili je odgovor savršeno ubedljiv i menja odmah naša uverenja, čime se pokazuje da i nisu bila baš tako jaka i argumentovana, ( iako smo za njih, do juče, išli u vodu i vatru) ili ga prihvatamo, jer potvrdjuje naše dotadašnje sumnje u prethodno mišljenje. Ovaj poslednji stav je, već mnogo redji pristup. I treća mogucnost, a to je dopuštanje postojanja, novih stvari i saznanja te pustanje u naš um i takvih mogućnosti, njihovog analiziranja  i preraspodele postojećeg  znanja, iskustava, proširivanja i unapredjivanja spoznaje, van dotadasnjih granica. U tom delu se danas, javljaju značajni paradoksi. Što su osobe ili licnosti, manjih intelektualnih mogućnosti, manjih znanja ili obrazovanja, to više imaju odbojan stav prema novim spoznajama i skoro uvek, odbijaju prihvatanje datog odgovora, najčešće sa, već pomenutim “argumentom”: “To je glupost!”. Nasuprot tome, osobe najviših mogućih nivoa obrazovanja, iskustava, znanja, pa i zvanja, kao što su recimo akademici, neće Vam reći tako nešto, već: “ Moguće je i to”, “Čini mi se da postoji i takav put” ili “Razmisliću o toj zanimljivoj ideji”. Nekada nije bilo tako, već obrnuto. Savremeni informacioni šok je od prvih napravio “sveznalice”, a od drugih ljude, koji su postali svesni, da im je njihovo veliko znanje, otvorilo put ka spoznaji sopstvenog neznanja i da je otvorenost uma, preduslov daljeg uzdizanja.
Bezbroj puta, sami smo se uverili, da ima stvari koje smo tumačili, samo sa stanovišta naših predrasuda, uvreženih navika ili već prihvaćenog mišljenja. Takodje, videli smo i koliko puta nismo bili u pravu i koliko smo puta menjali mišljenja. I neka, samo smo uznapredovali u svojoj svesti, jer to ima za cilj spoznaju u okviru jedne ideje. Naš zadatak i jeste, upravo u tome, da budemo ljudi Promena! Ali i jedne stalno prisutne ideje, da je sve stvoreno i da mora da postoji…Stvoritelj!
Danas, tristotine i pedeset godina, od odvajanja materije i duha, nauke i religije, čini se da je nauka prošla ceo krug i da se ponovo vraća u domen duhovnosti. Većina novih teorija i otkrića, kreće se ka spoznaji o celovitosti i uzajamnosti svih pojava i dešavanja, ali istovremeno i rešenju prastare dileme o kokoški i jajetu. Duh, pre svega!
Pored nas, postoji toliko puno, fascinantno savršenih stvari i pojava, koje nisu mogle biti stvorene slučajno. Njihovo stvaranje principom slučajnosti, daje po zakonu verovatnoće takve brojeve, koji u sebi imaji desetine i stotine nula, pa je praktično, slučajnost isključena. U ovom svetu, nauke i tehnologije, još uvek postoji ogroman broj misterija iz prošlosti, koji nemaju adekvatno objašnjenje, dok rešenja velikog broja današnjih problema i bolesti, već odavno postoje ili su skoro pronadjena, ali se iz mnogih razloga, taje ili čak uništavaju.
Otvorimo svoj um i kao sto ponekad radimo, pogledajmo za vreme vedre noći u nebo i pomislimo, da li je moguće, da se sve stvorilo samo od sebe, slučajnom eksplozijom? Da li ste pomislili, a jeste,  kako je svaka zvezda, možda nekome sunce, da li ste primetili, kako je slika Sunčevog sistema , indentična prikazu atoma, da mnogo takvih sistema formira galaksije, a ove “grozdove” galaksija, a atomi molekule, molekuli ćelije, da mnogo ćelija formira naše organe i telo, a bezbroj galaksija Svemir, mnoštvo svemira Univerzum, a mnoštvo ljudi Čovečanstvo.
Ovde, dalje,  neće biti reči o spoznaji Boga, niti davani dokazi za to, (možda u nekom kasnijem tekstu), niti o kontroli uma ili proširenju svesti, već o tome da pustimo um, da se pripremi za takve  neke spoznaje, koje kasnije slede. Da malo proputuje i upozna raznovrsne činjenice i to tek mali broj njih, o kojima se nešto malo ili skoro ništa ne zna i to, kao  kratke teze iz prošlosti i sadašnjosti, koje će otvoriti Vaša interesovanja, ka Vašem putu i našoj budućnosti.
KOSMOS  je upravo prava tema za tezu o potrebama da menjamo svoja shvatanja i da budemo otvorenog uma. Doskora smo verovali, da se taj beskonačni prostor sastoji od nešto vidljive materije i praznog prostora izmedju, ali čini se da je on upravo pun i materije i energije. Ispostavlja se da je čak  95% celokupnog Univerzuma, ustvari tamna materija i tamna energija, prisutna svuda oko nas, a nama vidljiva kao tamno, noćno nebo, koje imaju za svrhu da ga održavaju stabilnim.  Zanimljivo je i to, da se procenat tamne energije, čini se, povećava na uštrb tamne materije. Još je zanimljivije, da je prisustvo tamne materije prvi spoznao i formulisao jedan veliki fizičar, još pre 80, 90 godina, da ju je nazvao "kosmička konstanta", jer održava svemir, ali se ubrzo te teorije i odrekao, nazvavši je svojom najvećom zabludom. Zvao se Albert Ajnštajn.  Sve religije sveta za to imaju svoje ime, a danas to zovu energija nultog polja. Tu je i potraga za osnovnom česticom, koja nedostaje, pod nazivom Higsov bozon, a zovu je još i, zanimljivo, Božija čestica. Postaje nam mnogo razumljivije, kada se setimo Tesle.
GALAKSIJE,  te skupine milijardi zvezda, uobličene u razne, pa i spiralne strukture, istog oblika kao nase čakre, tornada ili ljušture nekih školjki, čini se da svojim kretanjem proizvode još i  neku vrstu energetskih sistema. Torzija, skalari, hologramski, elektricni svemir...
SUNČEV SISTEM Fantastična kreacija i po svojoj komplikovanosti, raznovrsnosti i lepoti, ali i po elegantnoj jednostavnosti. Ne liči li, na ogroman atom? Malo u velikom, veliko u malom? Što gore, to i dole!
SUNCE,  kao izvor života i naše svetlosti, krije mnoge tajne, od kojih je jedna nama, apsolutno nelogična, ali i sasvim dovoljna. Korona, a to je kugla čiste plazme oko Sunca, koja se izdiže nekih 2500 kilometara od njegove površine, mnogo je toplija od same površine Sunca! Dok je na površini zvezde, temperatura 5700 stepeni Celzijusa, korona dostiže temperaturu i do dva miliona stepeni! To, što dalje to toplije, je misterija za nauku.
ZEMLJA je savršeni primer apsolutne uskladjenosti svih parametara, počev od veličine, udaljenosti od Sunca, tačno odmerenom gravitacijim i magnetizmom, savršenim odnosom elemenata u atmosferi, rasponom temperaturnih promena, nagibom svoje ose i pojavom smenjivih godišnjih doba, itd. Da je neka od ovih konstanti, bila drugačija za tek neki mali procenat, ovakvog života, na planeti ne bi bilo. Slučajnosti ne postoje.
MESEC  je zanimljiv po mnogim svojim detaljima, (npr. orbita Meseca, jer formira savršen krug, a uz to je i stacionarna, s obzirom da je ka Zemlji uvek okrenuta samo jedna strana), ali, čudesna je njegova prividna veličina na noćnom nebu, skoro potpuno ista kao i prividna veličina Sunca u toku dana. Ista veličina, isto mesto, samo prigušeno svetlo. Zemlja nije ostavljena u apsolutnom mraku.
VODA,  jedinstvena materija, rekli bi i pojava i u Svemiru i na Zemlji, sa svojim fantastičnim osobinama, koje još nedovoljno poznajemo, čini 3/4 povrsine planete, pa je ovo u stvari planeta Voda. Njene poruke, daju nam odgovore i na mnoga pitanja o nama. Kao mali kuriozitet, tipičan za nju, jedno pitanje: Šta se pre zamrzne, vrela ili hladna voda?
ČOVEK, najkomplikovaniji sistem, koji tako jednostavno funkcioniše, savršenih proporcija i organa, ima u sebi toliko čudesnih podataka i obrazaca, da je svaka slučajnost, bilo čega isključena. Isto važi za životinjski i biljni svet. Verovatnoća, da se slučajnim sticajem okolnosti, stvori neki najprostiji oblik živog organizma, daje broj koji premašuje broj svih mogućih atoma u Univerzumu (!).
BILJKE, neuporedivo duže prisutnije na planeti od čoveka, pokazuju nesumnjive znake inteligencije i medjusobne komunikacije, utvrdjene još u prvim istrazuvanjima 70-tih godina. Za svaku ljudsku bolest, negde u nekim biljkama, krije se lek. Samo ga je potrebno pronaći. Pričajte ili pevajte cveću, ono vas i čuje i razume, oseća Vaše emocije!
LJUDSKI MOZAK  obradjuje hiljade i hiljade podataka u sekundi i odmerava značaj svih njih, procenjujući pri tom njihove proritete, odbacujući one koji su relativno nevažni. Ova funkcija proveravanja nam omogućava, da se fokusiramo i efektivno funkcionišemo u našem svetu. Da li je on slučajno nastao? Da li su samo biološki uzročnici, savršeno oblikovali pravo tkivo, krvotok, neurone, strukturu? Mozak funkcioniše drugacije od ostalih organa. On poseduje inteligenciju, sposobnost rasudjivanja, proizvodi, čuva i obradjuje misli, osećanja, sećanja, sanja i planira, preduzima inicijativu i stvara veze sa drugim ljudima. Na koji način može neko da objasni ljudski mozak? Verujemo samo u ono što vidimo? Mozak i možemo da vidimo, ali svoj um?
DNK Svega do deset posto naše DNK koristi se za izgradnju proteina (mnogi kažu samo 3 do 5%). Preostalih 90% smatralo se „otpadnom DNK“ (junk). Ispostavilo se, medjutim, da je taj deo možda još i važniji i da je ne samo odgovoran za izgradnju našeg tela, nego istodobno služi i kao datoteka nezamislivo velikog broja podataka, ali i za njihovu komunikaciju. Kako su stvoreni ti silno komplikovani nizovi? Mogućnost da se slučajno formira samo jedan prosečni molekul proteina, koji se obično sastoji od oko 280 amino-kiselina medju kojima postoji 20 različitih vrsta, je 1 prema 10 na 300 (u matematici verovatnoće koje su manje od 1 prema 10 na 50 ( još 50 nula iza 10) prihvataju se kao ''nula verovatnoća”).
ZLATNI PRESEK  Zamolite nekog od Vaših prijatelja, da nacrta ili odabere, 1o pravougaonika, raznih veličina. Bićete iznenadjeni, izborom, odnosno njihovom sličnošću, jer će verovatno, 7 do 8 njih, biti na proncipu Zlatnog preseka, što znači, da će odnos veće stranice prema manjoj, iznositi oko 1.6.  Zlatni presek se dobija, kada se jedna duž podeli na takav način, da je odnos većeg dela prema celom, isti kao i odnos manjeg dela prema većem: 0.6180339887... ili jednostavno rečeno, pravougaonik stranica 1 i 1.6180339887...Utvrdjeno je da je taj odnos najprijatniji i najlepši ljudima. Uvek smo govorili da se o ukusima ne raspravlja, ali evo postoji nešto zajedničko, jer ovo je za čoveka kriterijum i zakon lepote, koji se nalazi u srazmernosti, izmedju pojedinih delova i delova prema celini. Javlja se kao proporcija rastućih oblika, odnosno princip organskog rasta u prirodi i duboko je ukorenjen u osnovi svih procesa. Komplikovano? Naprotiv! (Pogledajte crtež ruke ili Leonardovog čoveka, desno).Princip Zlatnog preseka utvrdjen je svuda, od galaksija, Sunčevog sistema, preko biljaka, čovečijeg tela, genetskog koda, pa do periodnog sistema elemenata, arhitekture, umetnosti itd. Da li je iz haosa, moglo sve ovako nastati, samo od sebe ili je, kao što jeste, stvoreno?!
Podelimo li duž po principu Zlatnog preseka, dobićemo dva nejednaka segmenta, koji omogućavaju uspostavljanje progresije, poznate pod nazivom:
FIBONAČIJEV NIZ ( o,1,1,2,3,5,8,13,21,34,55,89,144 (!),233,... ), niz beskrajnih progresija i proporcija, gde se svaki naredni broj dobija sabiranjem dva prethodna broja. Ako uzmemo neki od viših brojeva Fibonačijevog niza i podelimo ga brojem, koji mu prethodi dobićemo: 1,618…, kao u slucaju Zlatnog preseka! Na primer: 89/55 = 1,6181….. Kao i Zlatni presek i Fibonačijev niz je prisutan svuda. Pomenimo piramide, Partenon u Atini, Leonardove slike, Stradivarijusove violine, muziku Mocarta, Betovena, Šuberta, Debisija, gradjevine Korbizjea, itd.
KARIKA KOJA NEDOSTAJE,  još uvek se traži u lancu ljudske evolucije, pre svega u arheologiji i medju fosilnim ostacima, ali nje nema. Odnosi se na vrlo spor proces evolucije čoveka kamenog doba, te nagli prelaz od primitivnih polunomadskih ljudi, koji su živeli u kućama od blata i pruća i koristili kamene sekire i strelice, do ljudi koji su formirali visoke kulture i raspolagali vrhunskim matematičkim znanjima i gradjevinskim tehnikama, te napravili zdanja, šta više, “pametne” gradjevine, koje ni mi danas, nismo u stanju da izgradimo. Preko noći su stvorena i upotrebljena nova orudja, nove namirnice i društveni oblici. Sumeri su proizvodili hleb i pivo i ostavili čuvene tablice, pre pet hiljada godina, a ipak njihovi veoma bliski preci, bar po onome što kažu antropolozi, o tome ništa nisu znali, skupljajući samonikle biljke i gajeći po koju domaću životinju. Te karike, makar to bila i istorija pivarstva, nema.
PIRAMIDE Jedan, malo drugačiji pristup razumevanju. Procenjuje se da je Velika Piramida sagradjena od ukupno 2,3 miliona kamenih blokova, teških od 2 do 7o tona. Pod pretpostavkom, da su dovršili piramidu u roku od dvadeset godina, da su zidari morali raditi svih 365 dana u godini, dvanaest sati na dan, računica ( 2 3oo ooo : 2o : 365 : 12 = 26 ), pokazuje, da je prosečno bilo potrebno svakih sat vremena, ugraditi 26, tih velikih blokova(!?). Svaka dva minuta, jedan blok?? Da su je pravili bez odmora i sto godina, a nisu, jedan blok, od nekoliko tona, svakih 10 minuta? Stanite i posmatrajte kran pri gradnji neke velike zgrade, bar deset minuta. 
PIRAMIDE U KINI su prvi put  snimljene još 1945 godine, ali su, posle toga, zahvaljujući političkoj situaciji, informacije o njima blokirane. Kinezi su ih pošumljavali i ta područja proglašavali zabranjenim zonama. Mogu se lako videti preko današnjih satelitskih snimaka, a neke se nalaze, pored samih gradova. Vide se i bez poznavanja kineskog pisma, ali Kinezi o njima ništa ne pišu.
JEZERO TITICACA I GRAD TIAHUANACO  nalaze se na granici Perua i Bolivije, na 381O m. nadmorske visine, ali grad  je, očigledno, nekada bio luka. Jezerska fauna slična je morskoj, a okolina puna morskih fosila, pa ipak, problem je što je more udaljeno koju stotinu kilometara. Čamci, koje meštani prave vekovima su, indentični egipatskim čamcima iz vremena faraona. Prisutnost simbola krsta u Tiahuanacu, hiljadama godina pre hrišćanstva, povećava postojeće zagonetke.
PODVODNA ZDANJA U JAPANU  Potonule gradjevine i gradovi, sastavljeni od monolitskih blokova, pokrivaju dno okeana, (premda ne kontinuirano), od malog ostrva Yonaguni, jugoistočno od Okinawe do ostrva Kerama i Agini, udaljenih oko petstotina kilometara. Otkriveni su  1985 i 1995 godine, prvo u samom zalivu luke Okinawa i lako se mogu uočiti na satelitskim snimcima, jer su u plitkom moru. Svrha i poreklo još su nepoznati, a procenjena starost je oko 12.000 godina, a naravno, postoji i piramida, kao i putevi izmedju, sada podvodnih gradova.. Zanimljivi su i znaci isklesani u kamenu i koji sami za sebe kazuju da je reč o davno izgubljenoj civilizaciji. Ako volite da ronite, zdanja nisu duboko, zato je i pitanje, kako do sada nisu vidjeni, pogotovo što su tamo u II sv. ratu, vodjene velike bitke. Kako je avio karta skupa, pogledajte ih preko satelita.
CRTEŽI U NAZCA PUSTINJI,  napravljeni jednom neprekinutom linijom i veliki desetinama i stotinama metara, nisu nepoznati javnosti. Ono što je manje poznato je to, da se ni jedan crtež, osim prikaza kondora, ne može povezati s tim područjem. Kit i majmun, baš kao ni pauk, nikako ne pripadaju toj pustinji. Slavna figura pauka, predstavlja zemaljski dijagram dzinovskog sazveždja Orion, ali prikazuje i pripadnika poznate vrste pauka Ricinulei, jedne od najredjih na svetu, a pronadjene samo u udaljenim i nepristupačnim područjima amazonske prašume. Frapantno je to, da crtež prikazuje detalj (organ za reprodukciju, uz desnu nogu), koji se može videti samo mikroskopom. Manje je poznat i čudan crtež čoveka ispružene desne ruke, u znak pozdrava, s teškim čizmama na nogama i okruglim očima, kao sova. Sličan crtez, kao pozdrav, čovečanstvo je poslalo u svemir u jednoj od svemirskih sondi!
KRISTALNA LOBANJA, poznata još pod nazivom Lubanja usuda (The Skull of Doom) ili Mitchell-Hedgesova lobanja iz Lubaantuna je napravljena od čistog kvarca i  jedan je od najzagonetnijih arheoloških pronalazaka. Iako sličnih lobanja ima više, ova se smatra praocem svih njih. Naučnike je posebno fascinirala njihova izrada, ali ih čudi i činjenica što su ove lobanje napravljene vrlo davno, kada čovečanstvu nije bila poznata tehnika obrade kristala. Ali ipak, čini se najčudnije što ove lobanje pokazuju neobične fenomene: utiču na ljude i menjaju njihovu svest, te  oni koji meditiraju u blizini lobanje imaju vizije ili ih vide u lobanji ili tvrde da su one, za vreme seanse menjale težinu i boju, dok za neke imaju isceliteljsku moć. Istovremeno, postoje mišljenja da su one skladišta znanja i informacija, pogotovo što se ustanovilo da imaju ugradjen, (posebno Mitchell-Hedgesova)  jedinstven i sofisticiran optički sistem. Način izrade i starost ovih čudesnih predmeta, koji se smatraju jednom od najvećih svetskih tajni, nije moguće utvrditi.
KRUGOVI U ŽITU  Ne slučajno, često ismevani i skoro zanemareni fenomen. Pojava krugova svuda na globusu, u proseku 40 mesečno, pogotovo u Engleskoj, u zadnje dve decenije, daje nam fantastične informacije, koje ne možemo, baš da dešifrujemo. Do danas je obradjeno i kategorizovano nekih deset hiljada krugova, od kojih su, zaista, mnogi i prevare, ali pogledajte ih, govore sami za sebe i znaćete šta je šta.
KRUGOVI I KAMENJE  Iako ih ima širom planete, napoznatiji je Stonehenge, u Engleskoj, sagradjen oko 1860. godine pre Hrista. Krug od kamenja je napravljen savršeno prema geometrijskim i astronomskim merama, korišćena je merna jedinica megalitski jard (2,72 stope), a svi se krugovi temelje na unutarnjoj geometriji pravouglog trougla, što je tek stotinu godina kasnije otkrio grčki matematičar Pitagora. Graditelji Stonengea poznavali su astronomiju, jer su uz pomoć ureza na kamenju, mogli pratiti zimsku i letnju ravnodnevnicu i kretanje zvezda. Najnovija proučavanja, ukazuju na neverovatna akustična dešavanja u krugu. Nemoguće je da su ga sagradili Rimljani ili Kelti, jer ih tada još nije bilo u Engleskoj.
KAMENJE KOJE KLIZI  U kalifornijskoj “Dolini smrti”, kamene gromade, koje su ponekad teške i preko stotinu kilograma, kreću se same, lagano i bez ičije pomoći, a godišnje predju oko 350 metara. Intrigantno je i njihovo pravolinijsko kretanje, kao i promene pravca. Nema objašnjenja.
FENOMEN U OREGONU  Postoje razne lokacije na Zemlji, gde postoje razne energertske anomalije, ekstremno izražene. Jedna od takvih, gdje se mogu licno iskusiti fizikalne anomalije je Oregon "vrtlog" u SAD-u. Vrtlog je otvoren za javnost i poznat je po svojem savijanju prostora i vremena. Čudnovati učinci kao što je vizuelno skupljanje i istezanje ljudskog tela, zavisno od mesta na kome stojimo unutar Oregon "vrtloga", se može lično doživeti. Zanimljivo je, da sve ostaje zabeleženo na snimcima, kao i samostalno kretanje pojedinih predmeta, uz nagib.
MORSKO DNO  Hiljadu kilometara zapadno od Kanarskih ostrva, zahvaljujući satelitskim snimcima, uočena je pravougaona mreža linija, uglavnom pravilnih oblika, za koju su pomislili, da je to davno izgubljena Atlantida, čak sa ulicama. (Google Earth, na poziciji: 31 15'15.53N 24 15'30.53W). Kako je pravougaonik oko 100 x 40 km. ulice sigurno  nisu, tako da tajna ostaje i dalje. Ono što je vrlo intrigantno, su izjave “stručnjaka za zatvaranje uma”. Čitajte pažljivo:
„Silueta neobične mreže, koja je uočena na dnu Atlanskog okeana, 600 milja zapadno od Kanarskih ostrva, su ustvari sonari brodova, kojima se istražuje morsko dno” (!). Jedan istraživač je rekao: "Ono što su korisnici videli nije Atlantida. Za prikupljanje podataka sa dna okeana često se koristi sonar sa brodova. Linije koje su vidjene, olakšavaju put brodovima da sonarima snimaju dno okeana"! Dobro, nije Atlantida, ali …sonar? Sonar je sistem za navigaciju ili detekciju objekata (ispod površine vode), na brodu, jahti ili čamcu, koji za svoj rad koristi prostiranje zvučnih talasa i utvrdjuje dubinu i konfiguraciju morskog dna ili u ribolovu, za jata riba. Kako je morsko dno, puno i drugih čudnih linija, oblika i neobjašnjivih pojava, očekuje se još ovakvih zvučnih, sonarnih, objašnjenja.
SREDNJEVEKOVNE POMORSKE KARTE  Pirija Reisa iz 1513, Oronteja Fineja iz 1531 i Philippe Buachea iz 18 veka, prikazuju zapadnu obalu Afrike, istočnu obalu Južne Amerike i severnu obalu Antarktika. Zagonetka karata nije toliko u Antarktiku, koji je na njemu prikazan, iako otkrivenog tek 1818 g. nego u tome što prikazuje deo obale toga kontinenta u klimatskim uslovima bez leda, u razdoblju koje se završilo pre 6 000 godina i više se nikada nije ponovilo. I ne samo to, Južna Amerika i Afrika su smešteni na tačnim relativnim geografskim duzinama, što je, uzmemo li u obzir dostignuti stepen nauke toga doba, teoretski bio nemoguć poduhvat. Da li su i pingvini tada bili tamo, to još ne znamo.
MEHANIZAM S ANDIKITHIRE  Bar jedan predmet ručne izrade nepobitno dokazuje, da je jedna civilizacija drevnog sveta, raspolagala sa velikim tehničkim znanjem. Kako je taj predmet nadjen u moru, 1900. godine, kod ostrvceta Andikithire, severozapadno od Krita, poznat je pod nazivom „mehanizam sa Andikithire“ i napravljen je oko 80. godine pre nove ere, a proučen je bolje tek 1958. dok su 1971, napravljeni prvi rendgenski snimci. Pokazao se sistem zupčanika, koji je u novije vreme stvoren tek u 18. veku. Smatra se da je mehanizam opisivao kretanje planeta i zvezda i da je korišćen u navigacijske svrhe, iako ima ideja i da je još kompleksniji.
HIJEROGLIFI  Ako još uvijek niste uvereni u postojanje visoko civilizovanih kultura pre naše sadašnje civilizacije, pogledajte ove hijeroglife, nadjene na zidu egipatskog hrama u Abydos-u. Nije bitno da li je to njihova prošlost ili naša, vidjena sadasnjost.
WTC I ZGRADA BR.7 Znate li koliko se zgrada srušilo septembra 2001 u napadu na Njujork? Devedeset i više posto ljudi će reci, dve. Ali nije, već tri i ta treća, poznata kao Building Nr.7, imala je “samo” 47 spratova. Oblakoder, koji ničim nije bio pogodjen, ali pre toga evakuisan, počinje ga gori 6 sati od rušenja druga dva tornja, a sat kasnije i on se urušava, bukvalno kao kula od karata. Dobar deo zgrade je već ranijih dana bio iseljen, a u njemu su bile neke vladine agencije. Mnogi vatrogasci i spasioci pričaju o čudnim eksplozijama koje su se čule, a o kojima nema ništa u zvaničnim izveštajima. Snimak govori, više od bilo kojih reči. http://www.youtube.com/watch?v=3ujWitEr-Ww
VITAMIN B 17, sintetizovan pod farmakološkim nazivom »Leatril« ili »Amigdalin«, a koji se kao prirodan sastojak nalazi najviše u gorkim semenkama koštica kasjije, prisutan je već dugi niz godina kao alternativno sredstvo u lečenju kancera. Medjutim," zahvaljujući" interesima farmakološke industrije, pre svega u SAD, sistematski je prikrivan, pa čak i zabranjivan. Istorija ovoga leka je dramatična, ali i po njegovog izumitelja i pacijente koji ga nisu uspeli koristiti.
RADIESTEZIJA  Postojanje sposobnosti kod ljudi, da osete razne energetske, duhovne ili informacione strukture i da na jednostavan način, putem korišćenja pomagala, kao što su visak, rašlje ili neke antene, dobiju o tome neke podatke, nije ništa novo. Šta više, u nekim zemljama je podignuta na pijedestal nauke, a skriveno je koriste i mnoge vojske i policije u svetu.
Savremena nauka se u svojim istraživanjima koristi sistemom ponovljenih laboratorijskih istraživanja i kao dokaz, služe samo objektivno dobijeni, isti nalazi i rezultati. Mr. James Randi, bivši madjionicar i skeptik u vezi svega što je paranormalno, nudi milion dolara, da bilo ko od onih koji se bave alternativnim, graničnim ili paranormalnim aktivnostima, dokaže da ono što radi, zaista postoji i da nije prevara. Ali traži, upravo na nacin na koji to traži i nauka. Dokazati ono, što se ne priznaje, a tražiti dokaze na naučni način je, nedokazivo. Pošto je svaka osoba, jedinka za sebe, nemoguća je objektivnost, jer su doživljaji duboko subjektivni i kao što nauka polako utvrdjuje, dosta toga zavisi i od posmatrača, posmatrane pojave. Svako onaj, ko se ozbiljno bavi ovim stvarima zna, da je najbolje merilo sam rezultat. U stotinama pokušaja i predstava, da se zaradi milion dolara, bilo je naravno i pokušaja prevare, ali ono što nas ovom prilikom zanima je izjava J. Randija, da jedino kod radiestezista, nije bilo tih pokušaja i da bez obzira što nije dobio dokaz, kakav je on tražio, smatra, da su oni najiskreniji u tome što rade i da zaista u to i veruju.
A mi znamo i kroz potvrdu u praksi, da ono čime se bavimo, zaista i postoji.
OTVORIMO SVOJ UM, JER OVAKVIH, RAZNIH STVARI I POJAVA  POSTOJI JOŠ STOTINE I TEK ĆE IH BITI! NE DOZVOLIMO SEBI, DA PRODJEMO KROZ OVAJ ŽIVOT, KAO SLEPI PUTNICI!